Jedan od segmenata materijalne kulture u kome se odslikava kulturni identitet stanovnika jedne oblasti jeste tekstilna radinost, odnosno izrada i ukrašavanje tekstilnog pokućstva i tradicionalne odeće.

U tradicionalnoj kulturi, sve što je bilo potrebno za život, u najvećoj meri, proizvodilo se u okviru domaćinstva, sem manjeg broja zanatskih proizvoda. Tekstilna radinost je bila ženski posao. U njemu su žene iskazivale svu svoju kreativnost, maštu, veštinu i spretnost. Proizvodnja tkanina za tekstilno pokućstvo i odeću je bila zaokružen proizvodni proces u okviru jednog domaćinstva i njegovih ukućana od proizvodnje sirovina, prerade, bojenja, tkanja, krojenja, šivenja, do ukrašavanja i stilizovanja.

Ukrašavanje okruženja u kome živi, i odeće koju nosi, predstavlja arhetipsku čovekovu težnju za lepotom i skladom. Ta lepota i sklad stvarani su po posebnim obrascima kulture, prenošeni iz generacije u generaciju stvarajući prepoznatljivu simboliku, ornamentiku i boje vezane određenu, širu, etničku ili užu, lokalnu zajednicu. Tako su tekstilno pokućstvo i odeća postali i suštinski elementi identiteta zajednice koja ih stvara.

Danica Đokić,

muzejski savetnik – etnolog