Izložba strip crteža Dragosalava Jovanovića Dragona, u okviru pete po redu manifestacije „Strip 9.trip“, bila je aktuelna u galeriji Zavičajnog muzeja od 12. do 26. aprila 2018. godine.

DRAGOSLAV JOVANOVIĆ / DRAGON /

Rođen je u Pirotu 1949. godine. Osnovnu i srednju školu završio je u Nišu, gde je i diplomirao na Pravnom fakultetu, a 1976. godine seli se za Beograd gde danas živi i radi kao slobodan strip crtač. Bavi se i slikarstvom. Prvu samostalnu izložbu slika ima je 1995. godine u Nišu. Takođe, okušao se i kao vajar. Autor je biste Stevana Mokranjca i biste Sergeja Jesenjina u istoimenim ulicama u Nišu. Bavio se likovnom kritikom kroz prikaze likovnih izložbi, koje je objavljivao u dnevnim i nedeljnim novinama. Objavio je dva strip albuma u boji, rađena prema scenariju Predraga Gikića Gilesa u izdanju novoeogradske knjižare „Alan Ford“: „Blago Templa“ (2001) i „Čovek koji je jeo smrt“ (2002) godine. Učestvovao je na konkursu za Evropski strip 2003. sa strip tablama Čovek koji ništa nije znao. Svoj istraživasčki rad na polju strip crteža nastavlja kroz pilot strip table: „Herakle – nemejski lav“, „Gorko iskustvo“ po romanu Nikole Bajkova Veliki Van, pilot table po motivima iz Homerove Ilijade, i iz serijala „Žrvanj“ – Musa Kesedžija i Novak Jastreb.

Strip crteže izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama. Od 1962. na Internacionalnoj izložbi dečjih crteža u Zagrebu do VI godišnje izložbe Udruženja stripskih umetnika Srbije 2017. godine.

Romantičarski crtač realističnih stripova

Karakterizacija – prevaziđenost u pristupu i realizaciji umetničkog rešenja u svim vizuelnim umetnostima zauvek je ućutkala Postmoderna, vrativši „klasičnu morfologiju umetničkih formi“ na velika vrata u savremenom vizuelnom stvaralaštvu. Od tada, pa do danas, u svim likovnim umetnostima, postoje samo umetničke tendencije, u kojima su podjednako zastupljeni i realistični, i apstraktni, i konceptualni, i angažovani, i artplurartistički pristup. Tako je i na polju stripa, koji se „davno“ za čoveka, a „skoro“ za Umetnost, izborili da budu priznata 9. umetnost, polovinom prošlog veka. Nažalost, na domaćim prostorima, danas, možda ne toliko eksponiran i produktivan kao u Evropi, što je svakako posledica zaostajanja kulturološke svesti društa za avangardne medije popularne kulture i njihovo korišćenje u vizuelnim umetnostima i masmedia komunikacija. Strip je danas u svetu, vrlo ozbiljna umetnička grana, podržana od društva i komercijalizovana od autora, u onoj meri u kojoj je potrebno da bi jedan takav umetnički medij preživeo, a sačuvao obe svoje karakteristike i umetničke i masmedijske. Na domaćoj sceni, u poslednjih 20-ak godina, ima pomaka i strip se polako kroz aktivnosti u nekoliko glavnih centara (Niš, Leskovac, Kragujevac i Beograd) polako vraća na ono mesto gde je bio u zlatnim godinama strip ekspanzije 70-ih godina prošlog veka.

U tom „rehabilitacionom“ poduhvatu stripa i ilustracije, kao jedne od dostupne, ekplicitne, zabavne ali ni malo naivne umetničke forme, Zavičajni muzej je pokrenuo manifestaciju „Strip 9. trip“ 2014. godine. Povod je bio Legat Radmile Veselinović, koji čine originalne ilustracije Božidra Bože Veselinovića, istaknutog strip crtača i ilustratora Politikinog zabavnika, 60-ih, 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, koji se čuva u Likovnoj zbirci petrovačkog Muzeja. Petu godinu za redom, ljubitelji stripa u Petrovcu na Mlavi imaju prilike da 2 nedelje konzumiraju strip umetnost, kroz grupne i samostalne izložbe strip crtača, radionice i dečje konkurse. Stariji se prisećaju svojih strip kolekcija, a najmlađi posetioci se upoznaju sa stripom i svim mogućnostima koje on danas nosi.

Zavičajni muzej Petrovac na Mlavi kao i svi muzeji danas, neguje interaktivan odnos sa posetiocima i publikom, kako u predstavljanju i načinu prikazivanja muzejskog sadržaja koji nudi, tako i u slušanju sugestija, kritika i sugestija posetilaca, koji na taj način postaju i saradnici petrovačkog Muzeja. Tako je ove godine, Zavičajni muzej odlučio da priredi i realizuje izložbu strip crteža Dragoslava Jovanovića Dragona. Izložbu čine strip table iz dva najpoznatija albuma Dragoslava Jovanovića, a to su Blago templa i Čovek koji je jeo smrt. Oba albuma, Jovanović je radio po scenariju Predraga Gigića Gilesa. Oba albuma predstavljaju realistični strip crtež koji se nostalgično okreće, staroj školi stripa, naizgled prevaziđenoj. Ali kao i u drugim umetnostima, tako i u stripu, danas potpuno legitinmo i vizuelno opravdano. Iako je oba strip albuma radio isti tandem umetnika, i oba pripadaju relaističnom stripu, likovni pristup koji je Jovanović imao prema jednom i prema drugom su skoro oprečna.

Blago Templa – je strip album koji se bavi uvek zanimljivom i aktuelnom temom o Templarima, misteriznom redu vitezova iz srednjeg veka, odnosno pohodima na Jerusalim i avanturama tokom krstaških ratova. Scenario je pisao Predrag Gigić Giles, a Dragoslav Jovanović Dragon je ilustrovao priču, na primeru jedne više slikarski nego crtački obrađene strip teme. Jedna konvencionalna morfologija stare strip škole, na nekonvencionalan slikarski način, kada je strip u pitanju. Iako je crtež osnova svakog stripa, Jovanović uvodi likovnost koja postaje glavni nosilac ilustracije radnje. Tako je u stripu Blago templa, crtež u potpunosti ustupio mesto akvarelu. Mirne, svedene i čiste forme akvarela grade kompoziciona rešenja prikazanih scena. Iako na momente, i to česte, strip scena više liči na sliku, ili ilustraciju mesta na kojem se dešava radnja, Jovanović uvodi čitaoca u priču nenametljivo, pokazujući da jedna uzbudljiva istrorijska avantura može biti prikazana bez velike agresivnosti i dramatike. Velike i čiste površine ispunjene mirnim kolorom, daju smirenost ali i mističnost najbitnijeg grada na svetu za pripadnike avramitskih vera (Hrišćane, Jevreje i Muslimane). Scene borbe ili pokora su simbolične i statične. Dramatika je tek nagoveštena detaljima i ponekim krupnim kadrom aktera, na čijem licu lagani akvarel ne dozvoljava veću izražajnost. Zanimljivo, da kroz celi album Jovanović naglašava detalje u zasebnim kadrovima, izdvajajući ih kao putokaze čitaocima. Naglašena emotivnost upravo iskazana kroz te detalje, uz pastelni kolorit, daje jednu romantičarsko-nostalgičnu notu celoj strip storiji o Templarima. Njegova rešenja za vizuelizaciju priče je prijemčiva čitaocima svih uzrasta. Naizgled, naiva u formi, pastelnost u koloritu i statičnost u pokretu, daje prostor svakom čitaocu da učita onoliko znanja iz istorije i iskustva iz života, koliko njegov lični habitus dozvoljava.

Nasuprot toj romatičarskoj sagi u strip formi, stoji strip album istog dvojca – Dragona i Gilesa – Čovek koji je jeo smrt, nastao po čuvenoj pripoveci Borislava Pekića, prevedenoj na mnoge strane jezike. Radnja se dešava u vreme Francuske revolucije i govori o jednom pisaru čija je dužnost da vodi evidenciju o ljudima osuđenim na giljotinu. Sticajem okolnosti on počinje da sklanja (jede) donete presude i tako spašava ljude od smrti. Ovakva tema sama po sebi je mračna i teška, a opet simbolična i večna, bez obzira na vremenski okvir u kojem je ispričana. Daleko od romantike i sete za srednjovekovnim vitezovima sa, za one koji pažljivo čitaju i sliku i reč, itekako ozbiljnim simbolima i komentarima, Dragoslav Jovanović vizuelizuje svu dramatičnost čovekove osude na smrt. Ovaj put crtež suvereno vlada njegovim ilustracijama događaja, osećanja, akcije i reakcije. Linija je jasna i definisana u pokretu likova, metežu mase, opisu mesta dešavanja radnje. Boja je takođe tu, kao Jovanovića večita slikarska simpatija, ali ovaj put u potpuno drugom planu, deskriptivna i simbolična, kao na primeru senki na scenama koje prikazuju dramu noći i života koji se tada bude na ulicama Pariza.

Ikonografija strip storija u ova dva, najpoznatija i potpuno različita, strip albuma Dragoslava Jovanovića Dragona, pokazuje likovni rukopis jednog umetnika, zrelog strip crtača, talentovanog ilustratora, i mogućnost njegovog prilagođavanja temi. Od velike dramatičnosti linija kroz facijalnu ekpresiju likova u Čoveku koji je jeo smrt, do mirne, romantičarske, čak melanholične, ilustracije večitog grada Jerusalima i njegovih vitezova sve tri vere u Blagu Templa. To je pokazatelj da doslednost u radu jednog vizuelnog umetnika, nije ponavljanje iste morfologije u kojoj je kritici i publici pokazao da je dobar, već stalno istraživanje novih formi, kroz isti način koji je umetnik znanjem i iskustvom izgradio i definisao u svoj likovni rukopis.

Poslednjih godina, Dragoslav Jovanović svoje istraživanje na polju stripa nastavlja kroz crno bele table za pilot epizode stripova „Herakle – Nemejski lav“, „Gorko iskustvo“ po motivima iz romana Nikole Bajkova, „Veliki Van“ po Homerovoj Ilijadi, „Musa akindžija“ i „Novak Jastreb“ iz serijala „Žrvanj“. Od boje se Jovanović teško odvaja, pa i onda kada ga crtež potpuno okupira, njegova naklonost koloru, latentno izbija kao nosilac likovne kompozicije ilustracije storije, a to se vidi na tablama u boji rađenih po Konkursu za evropski strip 2003. godine za strip „Čovek koji ništa nije znao“.