Izložba skulptura akademika Svetomira Arsića Basare, 18. 01. 2008. u 18:00 sati otvorila je Vesna Majher. Izložba je realizovana u saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika “Homolje“ (ULUP) iz Žagubice i bila je otvorena do 7. 02. 2008.
“…Basarine skulpture nastaju u svom definitivnom obliku i pre nego što su fizički nastale-u duhu-koji ne sumnja i ne dvoumi se. Ova činjenica je u tesnoj vezi sa materijalima u kojima su dela izvedena-sa drvetom i metalom. Ni drvo ni metal ne podnose popravke i lutanja; u njima oblik već postoji a umetnik ga samo otkriva i oslobadja…Kosovo je Basarina sudbina i on iz nje čak i da hoće, čak i da želi, ne može da izadje ni kao čovek ni kao umetnik. Zbog toga se u njegovom slučaju, nacionalni i estetički principi prirodno i skladno prožimaju…”
Mića Popović
“…Arsić je ostvario poseban karakter monumentalne skulptorske forme u drvetu, ne samo po spoljašnjim dimenzijama oblika več i unutrašnjom tenzijom vizije koja se otvara nepoznatim prostorima slutnji i doživljaja. Skulptura je njegova sudbina i deo sudbine vremena kojim je inspirisana: simboli i sadržaji kojima je uslovljena, iako su nacionalno obojeni, pripadaju celokupnoj humanoj baštini sveta. U njoj je zaista otvoren ideal jedinstva estetskog i etičkog čina. Zato je veoma istinita i ubedljiva misao Olge Jevrić o suštinskom značaju umetnosti Svetomira Arsića Basare: “U ovom poslednjem ciklusu izuzetno evokativne snage, duboko proživljenom, uzraslom iiz korena proosećenog bića etnosa, Basara se potvrdio kao autentičan stvaralac koji svoju autohtonost duguje autohtonoj inspiraciji, a koju je umeo i znao da prevede u jezik materije-umetnički čin. Kao takav predstavlja posebnu stranicu u savremenoj srpskoj umetnosti.”
Sreto Bošnjak
