Кафа, окрепљујући напитак без којег не можемо да започнемо дан, представља много више од средства за разбуђивање. Она је вековима али и данас синоним за уживање, без обзира да ли је пијемо сами или у друштву. Позив: „хајдемо на кафу“ представља феномен зближавања препознатљив у готово свим областима живота, од пословног, друштвеног, приватног и породичног. Кафа је увек изговор за виђање са пријатељима, али и средство које нас држи будним током радног дана и повећава нашу продуктивност. Кафа је постала део супкултуре која нас свакодневно окружује.

Зашто је кафа толико значајна? Као храна има веома малу нутритивну вредност, она није основна животна намирница и без ње се, свакако, може. Ипак, у свету се сваког дана попије барем 2,5 милијарди шољица кафе.

Улога кафе много је већа него што можемо да претпоставимо. Од првог путовања из Етиопије на Арабијско полуострво, преко Црвеног мора, зрно кафе је имало вишеструку улогу у историји света. Прича о кафи је прича о миграцијама становништва, религији, ропству, кријумчарењу, револуцијама, ратовима, дружењу и љубави. Током драматичне историје често је била узрок сукоба и предмет забране многих владара, недозвољено пиће, строго чувана тајна, лек или стимуланс за повлашћене. Једнима је представљала богатство, а другима невољу.  Данас је доступна свима и конзумира се у много различитих и маштовитих облика.

Кафа је један од најзначајнијих трговинских производа на свету. Она има медицински и фармацеутски значај, али, може да буде и ризична за здравље. Кофеин, алкалоид из семена кафе, сматра се најпопуларнијом и легалном „дрогом“ на свету.

Производња кафе у свету данас је повезана и са многим табу-темама, као што су израбљивање јефтине радне снаге и деградација биодиверзитета сечењем тропских шума, због ширења плантажа кафе.

Кафа расте у нижем спрату тропских кишних шума Африке, а њена постојбина је Етиопија. На изложби ће бити представљена биљка кафа, модели плода и семена кафа арабике, робусте и либерике; узорци кафе са бројних локација широм света (Етиопија, Камерун, Мексико, Бразил, Индија, Непал, Вијетнам, Папуа, Хондурас итд.). Такође, путем експоната биће представљене и фазе у печењу и млевењу зрна кафе, за припрему напитка. Посетиоци ће имати прилику да виде препарирану животињу – азијску цибетку која се храни плодовима кафе, а која ствара најскупљу кафу на свету – копи лувак. Путем аутентичних шољица кафе биће представљен ритуал испијања кафе.

На изложби ће, такође, бити представљена и прича о кафи кроз историју њене производње и прераде, историја кафе у европским и београдским кафеџиницама и кафанама, основни типови припреме кафе, алкалоид кофеин, најразноврснији укуси кафе, као и многе друге занимљивости.

Посетиоци ће бити у прилици да сазнају како је кафа доспела у Европу, како је прва кафеџиница у Европи отворена у Београду, зашто су љубитељи кафе током историје кажњавани батинањем због забране испијања кафе, како се кафа прво користила прво као верско пиће, а затим као лек; шта је то пергамент кафа итд.

Аутор изложбе: др Александра Савић, музејски саветник