Општина Петровац на Млави покрива антропогеографску област Млаве, на чијој територији већ скоро три века живи српско и влашко становништво у одвојеним насељима, сем у градској средини. Вековни суживот допринео је високом нивоу акултурације, како у материјалној култури, привредној делатности, градитељском наслеђу, тако и у елементима културе карактеристичним за идентитетско наслеђе једног народа или етничке заједнице, као што су ношња и одређени сегменти обредне праксе. У том смислу понекад су нејасне границе преузимања појединих културних садржаја. Са друге стране и Срби и Власи су сачували јасне одлике свог идентитета и своје специфичности.
Изложба „Иза предмета” настала је из жеље да се оживи тишина музејских предмета и осветле њихове културне биографије. Када говоримо о културном наслеђу, често занемаримо чињеницу да предмети који нас окружују нису само неми сведоци прошлости, већ активни учесници у преношењу вредности, знања и идентитета.
Одабир музеалија из Етнолошке збирке Завичајног музеја Петровац на Млави усмерен је на материјалну културу Срба и Влаха у источном делу Србије – народа који су, живећи једни поред других, током векова развијали различите, али и блиско повезане културне обрасце. Изложени предмети обухватају различите сфере живота: од кућног инвентара и текстилног покућства, преко народне ношње и занатског алата, до обредних и симболичких предмета. Циљ изложбе није само да прикаже, већ да исприча причу о раду, обичајима, узајамности и културној разноликости. Иза сваког предмета налази се људска прича: о рукама које су га правиле, породицама које су га чувале и обичајима који су му дали значење. У том смислу, као ауторка настојала сам да изложбу обликујем као простор дијалога – између музеја и заједнице, прошлости и садашњости, форме и значења. Изложени предмети обухватају различите сфере живота: од кућног инвентара и текстилног покућства, преко народне ношње и занатског алата, до обредних и симболичких предмета.
Циљ изложбе није само да прикаже, већ да исприча причу о раду, обичајима, узајамности и културној разноликости. Иза сваког предмета налази се људска прича: о рукама које су га правиле, породицама које су га чувале и обичајима који су му дали значење.
У том смислу, изложба је замишљена као простор дијалога – између музеја и заједнице, прошлости и садашњости, форме и значења. Кроз ову поставку и пратећи каталог, позивамо Вас да застанете, погледате у „обично“ и у њему препознате слојеве значења који откривају много више од саме материје.
Изложбу су отвориле директорка Завичајног музеја Жаклина Перић и ауторка изложбе, кустоскиња Теодора Обрадовић.
Изложба је отворена до 12. септембра 2025. године.
